Sve što ste mislili da znate o tvrdoj vodi “pada u vodu” 🙂
U narodu je zastupljeno verovanje o kamencu u vodi kao nečemu jako lošem, a zapravo je istina potpuno drugačija.
U ovom tekstu, koji je zasnovan na izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije, ćemo razmotriti koji su to benefiti ispijanja vode sa optimalnim mineralnim sastavom i usput razbiti par mitova o tvrdoj vodi.
Takođe ćemo se osvrnuti na rizike ispijanja demineralizovane vode, i kako da se osiguramo da voda koju pijemo sadrži odgovarajuće količine nutritijenata.
Iako voda za piće nije primaran izvor esencijalnih minerala u ljudskoj ishrani, njena uloga je izuzetno važna iz više razloga:
Moderna ishrana sama po sebi nije dovoljan izvor minerala i mikroelementa.
Danas se u voću i povrću nalazi do 38% manje nutritijenata, u odnosu na 1950. godinu. Opšte je poznato da nam je zemljište sve lošije, a samim tim i hrana sve lošijeg kvaliteta. Hrana polako gubi nutritivne vrednosti.
U slučaju deficita određenog elementa u organizmu, čak i relativno nizak unos istog putem vode može imati značajnu zaštitnu ulogu.
Nutritijenti se bolje apsorbuju iz vode gde su obično prisutni kao slobodni joni, u odnosu na hranu gde su najčešće vezani za druge supstance.
II. Šta su nutritijenti i zašto su važni?
Nutritijenti su hranljive materije koje telo koristi da bi normalno funkcionisalo. Postoje makronutritijenti (proteini, ugljeni hidrati, masti) i mikronutritijenti (minerali, vitamini).
Oni su važni za različite funkcije, uključujući rast, razvoj, održavanje tkiva, energiju, zdravlje kože, kose i noktiju…
Nedostatak nutritijenata može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući anemiju, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i osteoporozu.
Ispijanje vode koja sadrži odgovarajuće količine nutritijenata je krucijalno za održavanje zdravlja i sprečavanje zdravstvenih problema.
III. Koji su najvažniji nutritijenti u vodi?
Postoji veliki broj esencijalnih minerala koje je potrebno svakodnevno unosti radi optimalnog funkcionisanja ljudskog organizma.
Nedostaci ovih minerala mogu dovesti do povećanja morbiditeta i mortaliteta, slabljenja imuniteta, poremećaja fizičkog i mentalnog razvoja i smanjenja produktivnosti.
Voda može sadržati neke od ovih esencijalnih minerala prirodno, ili joj se mogu dodati. Apsorpcija ovih minerala iz pijaće vode može zavisiti od vrste minerala, stanja digestivnog trakta čoveka i drugih faktora.
Minerali iz vode mogu se lakše apsorbovati nego iz hrane, i značajno lakše nego iz raznoraznih suplemenata koji se prodaju u apotekama.
Nedovoljan unos kalcijuma i magnezijuma može doprineti stanjima poput rahitisa i osteoporoze.
Doprinos pijaće vode u opštem unosu minerala u toku toku dana najviše zavisi od konzumacije vode, tj količine vode koju unesemo u toku dana.
Konzumacija tj količina vode koju je potrebno uneti zavisi od uzrasta i životnog stila čoveka, kao i klimatskih uslova.
Najveću količinu vode u odnosu na telesnu masu potrebno je da unose deca, stanovnici u vrućim područjima i ljude koji se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima.
S obzirom na sve ove činjenice, nutrijenti od posebnog značaja su:
Kalcijum – važan za zdravlje kostiju i moguće zdravlje srca i krvnih sudova
Magnezijum – važan za zdravlje kostiju, srca i krvnih sudova
Hloridi – najvažniji anjoni u održavanju ravnoteže tečnosti i elektrolita, neophodni su za formiranje hidrohlorne kiseline (HCI) u želučanim sokovima.
Natrijum – važan ekstracelularni elektrolit, gubi se u uslovima prekomernog znojenja
Bakar – ima važnu ulogu u antioksidativnoj funkciji, iskorišćenosti gvožđa i zdravlju srca i krvnih sudova
Selen – važan u opštoj antioksidativnoj funkciji i imunom sistemu
Kalijum – važan za razne biohemijske efekte, ali se obično ne nalazi u prirodnoj pitkoj vodi u značajnim količinama.
IV Različite potrebe za vodom i esencijalnim mineralima po uzrastu i načinu života
Potrebe za vodom i esencijalnim mineralima kod beba i dece su veće nego kod odraslih, ako se uzme u obzir potrebna količina vode za pravilnu hidrataciju u odnosu na telesnu masu.
Najveća količina vode u odnosu na telesnu masu je potrebna kod beba, i smanjuje se sa godinama.
Specifične situacije zahtevaju dodatni unos vode, kao što je slučaj kod prevremeno rođenih beba, beba sa nedovoljnom težinom na rođenju, ili kod dijareje.
Stariji i bolesni često ne unose dovoljno vode ili drugih tečnosti i mogu dehidrirati.
– Bebe i deca
Globalna strategija Svetske Zdravstvene Organizacije o hranjenju beba i dece promoviše isključivo dojenje, tj majčino mleko u prvih šest meseci života.
Ukoliko to nije moguće, drugi izbor je adaptirano mleko (formula).
Sastav vode koja se koristi za pripremu bebi formule uticaće na mineralni sastav mlečne formule.
Neki tipovi voda mogu biti neadekvatni za formule za bebe zbog nedostatka odgovarajućih minerala, ili zbog prisustva previše soli koja može biti štetna za bebe i malu decu.
Natrijum je dobar primer, pošto je potreba beba za njim niska.
Bebe koje se hrane formulom takođe su grupa koja je u riziku od prekomernog unosa potencijalno toksičnih elemenata u vodi za piće- bakar i olovo se oslobađaju iz vodovodnih cevi, bisfenol i ostali elementi se oslobađaju iz PET ambalaže ukoliko se koristi flaširana voda.
– Trudnice i dojilje
Trudnice i dojilje imaju povećanu potrebu za vodom i nutrijentima.
Adekvatna konzumacija vode je posebno važna za održvanje odgovarajuće količine plodove vode kao i za proizvodnju mleka.
Povećana potreba za mineralima tokom trudnoće i dojenja obično se zadovoljava putem unosa hrane. Međutim, u slučajevima gde je ishrana neadekvatna, ili gde žena ne može da unese dovoljne količine određenih minerala, voda za piće može da posluži kao dobar dodatni izvor ovih nutrijenata.
Na primer, ako žena ne može da unese dovoljne količine magnezijuma i kalcijuma putem ishrane, moguće je da zadovolji svoje povećane potrebe za tim elementima konzumacijom vode bogate kalcijumom i magnezijumom.
Važno je imati u vidu da trudnice i dojilje, kao i deca, takođe mogu biti izložene riziku od prekomernog unosa potencijalno toksičnih elemenata kroz vodu za piće.
Zato je jako važno da se obrati pažnja na to da voda koja se konzumira bude bezbedna i odgovarajuća za njihove potrebe (PET ambalaža je posebno opasna).
– Stariji ljudi
Stariji ljudi su izloženi riziku od dehidracije zbog različitih faktora, uključujući smanjen osećaj žeđi.
Adekvatna konzumacija vode je izuzetno važna za hidrataciju i opšte zdravlje starije populacije.
Kao i kod trudnica i dojilja, starije osobe takođe mogu imati povećane potrebe za određenim mineralima, a voda može poslužiti kao dobar izvor ovih nutrijenata.
– Fizički aktivni ljudi
Fizička aktivnost povećava potrebe organizma za vodom i elektrolitima zbog povećanog znojenja.
Adekvatna hidratacija je krucijalna za održavanje odgovarajuće fizičke spreme i opšteg zdravlja kod osoba koje se bave fizičkom aktivnošću.
Voda može poslužiti kao izvor elektrolita izgubljenih kroz znoj, posebno natrijuma i kalijuma.
IV. Rizici ispijanja demineralizovane vode
Demineralizovana voda, koja je skoro ili potpuno oslobođena rastvorenih minerala, dobija se kroz različite tehnologije, uključujući destilaciju, dejonizaciju i reverznu osmozu.
Ove tehnologije su se šire primenjivale u filtraciji vode u 1960-im godinama, kada su ograničeni izvori pijaće vode u nekim obalnim i unutrašnjim sušnim područjima bili nedovoljni da zadovolje sve veće potrebe za vodom (usled sve većeg broja stanovnika, povišenih standarda života, razvoja industrije i masovnog turizma).
Demineralizacija vode je neophodna samo u slučajevima kada je primarni ili jedini raspoloživi izvor pitke vode – morska voda.
Snabdevanje pitkom vodom je važno i za brodove koji plove okeanom, kao i za svemirske stanice.
Iako demineralizovana voda može biti pogodna za određene industrijske i tehničke procese, nije idealna za konzumiranje bez dodatnog obogaćivanja mineralima.
Agresivna priroda demineralizovane vode može izazvati koroziju u cevima i rezervoarima za skladištenje.
Takođe, može imati negativne efekte na ljudski organizam, uključujući oštećenje funkcije bubrega i povećani rizik od srčanih oboljenja.
Saznanja o nekim efektima konzumiranja demineralizovane vode se temelji na laboratorijskim i observacionim ispitivanjima.
Eksperimenti su obavljani na životinjama i ljudskim dobrovoljcima, a observacioni podaci su dobijeni od:
Populacije koja je snabdevena desalinizovanom vodom,
Ljudi koji piju demineralizovanu vodu prečišćenu vodu kod kuće pomoću reverzne osmoze i
Beba kojima su davani napici pripremljeni od destilovane vode.
Budući da postoji ograničena količina informacija iz ovih istraživanja, treba razmotriti i rezultate epidemioloških studija. U njima su ispitani zdravstveni efekti za populacije koje koriste vodu sa niskim mineralima (meke vode) i vodu bogatiju mineralima.
Demineralizovana voda se smatra ekstremnim slučajem meke vode jer sadrži samo malu količinu rastvorenih minerala kao što su kalcijum i magnezijum, koji daju glavni doprinos tvrdoći vode.
Negativne posledice konzumiranja vode sa niskim sadržajem minerala se rezultuju u sledećim slučajevima:
Direktan efekat na mukusnu membranu u crevima, metabolizam, mineralnu homeostazu i druge funkcije tela.
Mali ili nikakav unos kalcijuma i magnezijuma iz vode.
Gubitak kalcijuma, magnezijuma i drugih neophodnih elemenata u pripremljenoj hrani.
Povećan unos toksičnih elemenata.
1. Direktan efekat na mukusnu membranu u crevima, metabolizam, mineralnu homeostazu i druge funkcije tela.
Voda sa niskim sadržajem minerala (*TDS < 50 mg/L) ima specifičan ukus, na koji se čovek može navići vremenom.
Žeđ koja se teško utoli kada se ispija ovakva voda, jedan je od najčešćih simptoma. Iako se ovo ne smatra kao direktan efekat na zdravlje, trebalo bi imati to u vidu pri razmatranju prikladnosti vode sa niskim sadržajem minerala za ljudsku konzumaciju.
Loše organoleptičke karakteristike (ukus) i manja sposobnost da ublaži žeđ mogu uticati na količinu vode koja se pije, ili navesti čoveka da konzumira druge, manje zdrave, napitke.
Konzumiranje vode sa malo minerala dokazano ima negativan uticaj na mehanizme homeostaze, oštećujući mineralni i vodeni metabolizam u telu.
Ispijanje demineralizovane vode dovodi do povećanog mokrenja. Povećano mokrenje povezano je sa povećanim izlučivanjem glavnih intra i ekstraćelijskih jona iz telesnih tečnosti I njihovim negativnim balansom. Dolazi do promene nivoa vode u telu i funkcionalnom delovanju hormona koji upravljaju nivoima vode u telu.
* Skraćenica TDS (Total Dissolved Solids) će biti upotrebljena dosta u tekstu, a označava rastvorene minerale u vodi, tačnije suvi ostatak nakon isparenja vode.
Kada voda ispari iz lonca ili džezve ostanu beličasti tragovi -upravo ta beličasta materija je ono što TDS metar meri (tačnije njenu koncentraciju u 1l vode).
Šta je zapravo ta “beličasta materija”?
“Beličasta materija” najjednostavnije rečeno predstavlja rastvorene minerale i metale u vodi koji se nakon isparenja vraćaju u čvrsto stanje. Metali su prisutni u jako maloj koncentraciji u odnosu na minerale u vodi, pa oni ne utiču skoro uopšte na izmerene vrednosti.
Eksperiment sa pacovima:
Eksperimenti nad životinjama, pre svega pacovima, tokom perioda od jedne godine su pokazali da unos destilovane vode ili vode sa TDS ≤ 75 mg/L dovodi do:
1. povećanog unosa vode, diureze, volumena ekstraćelijske tečnosti i koncentracija natrijuma (Na) i hlorida (Cl) u serumu, kao i njihovog povećanog izlučivanja iz tela (što rezultira ukupnim negativnim balansom);
2. nižeg volumena crvenih krvnih zrnaca i nekih drugih promena u hematokritu (procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca ili eritrociti).
Takođe je pronađena smanjena osifikacija kostiju (konverzija mekog tkiva u kost) kod fetusa pacova čiji su majke dobijale destilovanu vodu tokom jedne godine.
Smanjen unos minerala iz vode nije nadoknađen samo ishranom, iako su životinje hranjene standardizovanom ishranom (koja je fiziološki odgovarajuća u kalorijskom sadržaju, hranljivim materijama i kompoziciji soli).
Eksperimenti sa ljudima
Rezultati ispitivanja nad ljudskim dobrovoljcima su u saglasnosti sa rezultatima ispitivanja na životinjama. Oni sugerišu da niskomineralna voda utiče na vodenu i mineralnu homeostazu tela.
Voda sa niskim sadržajem minerala TDS (npr. <100 mg) značajno:
1) povećava diurezu (skoro za 20%, prosečno),
2)smanjuje koncentraciju serumskog kalijuma i
3) povećava izlučivanje natrijumovih, kalijumovih, hloridnih, kalcijumovih i magnezijumovih jona iz tela.
Nemačko udruženje nutricionista je takođe došlo do sličnih zaključaka o efektima destilovane vode, i upozorila javnost da je ne pije.
Upozorenje je objavljeno kao odgovor na nemačko izdanje knjige “Šokantna istina o vodi“, čiji autori preporučuju ispijanje destilovane vode umesto “obične” pijaće vode.
Oni su u svojoj studiji objasnili da voda u ljudskom telu uvek sadrži elektrolite (npr. kalijum i natrijum) u određenim koncentracijama.
Resorpcija vode od strane intestinalnog (crevnog) epitela takođe je omogućena transportom natrijuma.
Ako se pije destilovana voda, crevo prvo mora da doda elektrolite u ovu vodu, uzimajući ih iz rezervi organizma. Pošto telo nikad ne eliminiše tečnost u obliku “čiste” vode već uvek zajedno sa solima, neophodno je obezbediti adekvatan unos elektrolita.
Konzumiranje demineralizovane vode dovodi do razblaživanja elektrolita rastvorenih u telesnoj tečnosti. Neadekvatna distribucija telesne tečnosti može ugroziti funkciju vitalnih organa.
Simptomi na samom početku ovog stanja uključuju umor, slabost i glavobolju; teži simptomi su mišićni grčevi i poremećaj rada srca.
Redovno unošenje vode sa niskim sadržajem minerala može biti povezano sa progresivnom evolucijom promena koje su opisane iznad, moguće bez manifestacije simptoma ili uzročnih simptoma godinama.
Međutim, ozbiljne akutne štete, kao što su hiponatremični šok ili delirijum, mogu se pojaviti nakon intenzivnih fizičkih napora i konzumiranja nekoliko litara vode sa niskim sadržajem minerala.
Takozvana “intoksikacija vodom” (hiponatremični šok) može da se pojavi i sa brzim unošenjem prekomernih količina vode sa višim nivoom minerala. Rizik od “intoksikacije” se povećava sa smanjenjem nivoa TDS (rastvorenih minerala u vodi).
U prošlosti su prijavljeni akutni zdravstveni problemi kod planinara koji su pripremali svoje piće sa topljenim snegom koji nije bio suplementiran neophodnim mineralima.
Teži oblik ovakvog stanja povezan sa edemom mozga, konvulzijama i metaboličkom acidozom prijavljen je kod beba čiji su napici pripremljeni sa destilovanom ili flaširanom vodom sa niskim sadržajem minerala.
2. Mali ili nikakav unos kalcijuma i magnezijuma iz vode.
Iako voda za piće nije glavni izvor našeg unosa kalcijuma i magnezijuma, značaj unosa ovih elemenata kroz vodu nije zanemarljiv.
Već oko 50 godina, epidemiološka ispitivanja u mnogim zemljama pokazuju da je meka voda (tj. voda sa niskim sadržajem kalcijuma i magnezijuma) povezana sa povećanim morbiditetom i mortalitetom, rizikom od kardiovaskularnih bolesti i drugim zdravstvenim problemima.
Nedavna ispitivanja takođe sugerišu da unos meke vode, tj. vode sa niskim sadržajem kalcijuma, može biti povezan sa:
Iako efekti nedostatka određenih elemenata u vodi budu izraženi tek nakon dugotrajne izloženosti, efekti nedostatka kalcijuma i magnezijuma iz vode na kardiovaskularni sistem se mogu relativno brzo videti.
Samo nekoliko meseci izloženosti ultra-mekoj vodi može biti dovoljno za loš efekat na čoveka.
Najbolji primer takvih kratkoročnih efekata su slučajevi u Češkoj i Slovačkoj populaciji koja je počela da koristi sisteme sa reverznom osmozom kod kuće od 2000 do 2002. Godine.
U roku od nekoliko nedelja prijavljivani su različiti problemi koji ukazuju na akutni deficit magnezijuma i kalcijuma.
Problemi su uključivali poremećaje u radu kardiovaskularnog sistema, umor, slabost ili grčeve u mišićima, pojavili su se isti simptomi koje je navelo Nemačko Udruženje Nutricionista.
3. Gubitak kalcijuma, magnezijuma i drugih neophodnih elemenata u pripremljenoj hrani.
Meka voda je pokazala značajne gubitke svih esencijalnih elemenata iz hrane prilikom kuvanja, tj termičke obrade povrća, mesa, žitarica.
Ovakvi gubici mogu da dostignu do 60% za magnezijum i kalcijum, čak i više za neke druge mikroelemente (bakar 66%, mangan 70%, kobalt 86%).
Nasuprot tome- kada se koristi tvrda voda za kuvanje, gubitak ovih elemenata je mnogo niži. Čak je u nekim slučajevima u hrani utvrđen i veći sadržaj kalcijuma kao rezultat kuvanja.
S’ obzirom da se većina hranljivih materija unosi hranom, upotreba vode sa niskim mineralnim sadržajem za kuvanje i obradu hrane može da dovede do značajnog deficita u ukupnom unosu nekih esencijalnih elemenata kod čoveka.
Trenutna ishrana obično ne pruža sve neophodne minerale u dovoljnim količinama za prosečnog čoveka.
Bilo koji faktor koji rezultira gubitkom esencijalnih elemenata i hranljivih materija tokom obrade i pripreme hrane je izuzetno štetan po nas.
4. Povećan unos toksičnih elemenata
Povećan rizik od trovanja teškim metalima može biti prouzrokovan od strane demineralizovane vode na dva načina:
Kontakt demineralizovane vode i metala rezultira povećanim sadržajem metala u piću, i
Niža zaštitna (antotoksična) sposobnost vode koja je siromašna kalcijumom i magnezijumom.
Slabo mineralizovana voda je nestabilna i zbog toga veoma agresivna prema materijalima sa kojima dolazi u kontakt.
Takva voda lakše rastvara metale i neke organske supstance iz cevi, premaze, rezervoare za skladištenje, creva i spojke.
Takođe, demineralizovana voda nema sposobnost da stvori kompleksna jedinjenja koja smanjuju apsorpciju nekih otrovnih supstanci, i samim tim tako smanji njihove negativne efekte.
– TROVANJE OLOVOM
Među 8 slučajeva trovanja hemikalijama iz pijaće vode koji su prijavljeni u SAD-u u periodu 1993-1994, bilo je 3 slučaja trovanja olovom kod beba kod kojih je nivo olova u krvi iznosio 15 µg/dL, 37 µg/dL i 42 µg/dL.
Gornja granica je 10 µg/dL.
Kod sva 3 slučaja olovo je izlučeno iz olovnih spojnica u rezervoarima za skladištenje pijaće vode.
U sva 3 slučaja trovanja voda je bila sa niskim mineralnim sadržajem i doprinela je pojačanom izlučivanju olova.
Sa druge strane magnezijum i kalcijum u vodi i hrani su poznati po tome što imaju antitoksična svojstva.
Oni mogu pomoći da se spreči apsorpcija nekih toksičnih elemenata, kao što su olovo i kadmijum iz creva u krv.
Direktna reakcija ovih minerala sa toksičnim elementima dovodi do stvaranja supstance koju organizam teško apsorbuje.
Iako je ovaj zaštitni efekat ograničen, ne treba ga zanemariti.
Populacije koje ispijaju vodu sa niskom procentom minerala više su izložene riziku neželjenih efekata toksičnih supstanci, u odnosu na populacije koje konzumiraju vodu prosečne mineralizacije i tvrdoće.
5. Moguća bakterijska kontaminacija niskomineralizovane vode
Sva voda podložna je bakterijskoj kontaminaciji u odsustvu rezidualnog dezinfekcijskog sredstva.
Neretko se dešava da čak i dezinfikovana voda ponovo razvije mikrobe u sistemu.
Rizik od ponovnog rasta bakterija u vodovodnim sistemima raste sa višim temperaturama vode u sistemu za distribuciju.
Iako bi cela desalinizaciona RO membrana trebalo da ukloni sve bakterije, to možda nekada nije 100% efikasno (možda zbog pucanja). Takav slučaj je dokumentovan u Saudijskoj Arabiji 1992. godine, kada je došlo do izbijanja tifusa izazvanog vodom tretiranom reversnom osmozom.
Stoga se, gotovo sva voda u vodovodima (uključujući destilovane vode) dezinfikuju nakon tretmana.
Češki nacionalni institut za javno zdravlje u Pragu ispitao je proizvode namenjene kontaktu sa pijaćom vodom. Utvrdio je da su, na primer, rezervoari pod pritiskom kod filtera sa reversnom osmozom podložni ponovnom rastu bakterija, uglavnom zbog uklanjanja rezidualnog dezinfekcijskog sredstva tokom tretmana.
Oni takođe sadrže gumeni vrećasti materijal čije površinsko stanje izgleda kao povoljno za rast bakterija.
6. Nedovoljan unos drugih esencijalnih elemenata i mikroelemenata.
Epidemiološke studije među ruskom populacijom opskrbljenom vodom koja se razlikuje po tvrdoći, sugerišu sledeće: voda sa niskim mineralnim sadržajem može biti faktor rizika za hipertenziju i koronarnu bolest srca, gastrične i duodenalne ulkuse, hronični gastritis, gito, komplikacije tokom trudnoće i nekoliko komplikacija kod novorođenčadi i beba, uključujući žuticu, anemiju, frakture i poremećaje rasta.
Međutim, nije jasno da li su efekti koji su posmatrani u ovim studijama rezultat niskog sadržaja kalcijuma i magnezijuma i drugih esencijalnih elemenata, ili su rezultat drugih faktora.
Studija je bila fokusirana na morbiditet i fizički razvoj kod 7658 odraslih, 562 dece i 1582 trudnica i njihovih novorođenčadi u dve oblasti opskrbljene vodom koja se razlikuje po tvrdoći.
Jedna od ovih oblasti je opskrbljena vodom sa nižim mineralnim sadržajem (prosečne vrednosti: TDS 134 mg/L, kalcijum 18,7 mg/L, magnezijum 4,9 mg/L, bikarbonati 86,4 mg/L), a druga je opskrbljena vodom sa višim mineralnim sadržajem (prosečne vrednosti: TDS 385 mg/L, kalcijum 29,5 mg/L, magnezijum 8,3 mg/L, bikarbonati 243,7 mg/L).
Populacije iz ove dve oblasti se nisu razlikovale jedna od druge po ishrani, kvalitetu vazduha, socijalnim uslovima i vremenu boravka u odgovarajućim oblastima.
Populacija oblasti snabdevene vodom sa nižim mineralnim sadržajem je pokazala veće incidencije gihta, hipertenzije, ishemijske bolesti srca, gastričnih i duodenalnih ulkusa, hroničnih gastritisa, holecistitisa i nefritisa.
Deca koja žive u ovoj oblasti su pokazivala sporiji fizički razvoj i više abnormalnosti u rastu, trudnice su češće patile od edema i anemije.
Novorođenčad iz ove oblasti imala je veću stopu morbiditeta.
Najmanji morbiditet je bio povezan sa vodom koja sadrži kalcijum u nivou od 30 do 90 mg/L, magnezijum u nivou od 17 do 35 mg/L i TDS od oko 400 mg/L (za vode koje sadrže bikarbonate).
Autor je zaključio da je upravo to optimalna količina suvog ostatka u vodi (Total Dissolved Solids).
V. Da li voda može da se remineralizuje?
Da li zaista remineralizirajući filteri u kućnim filterima sa reversnom osmozom funkcionišu? Kratak odgovor je ne.
Mnoge kompanije koje prodaju takve filtere sugerišu da sistemi za reverznu osmozu uklanjaju minerale iz vode, i treba im dodati remineralizirajući filter posle RO membrane kako bi se voda obnovila mineralima.
Testovi ipak pokazuju da, iako je pH vrednost dramatično porasla zbog karbonata u filteru, nije bilo dodatih minerala u vodi.
Neke kompanije koriste koralni kalcijum kao remineralizirajući filter i stvarno je tačno da koralni kalcijum sadrži mnoštvo minerala.
Problem je u tome što voda koja prolazi kroz filter sistem nije dovoljno dugo u kontaktu sa koralnim kalcijumom da bi ga rastvorila.
Voda prima karbonat i kao rezultat pH se povećava, ali zapravo se ne dodaju minerali.
Kod vodovoda koji koriste reversnu osmozu za desalinizaciju stvar je nešto drugačija i minerali moraju da se dodaju jer štite cevi od korozije, i uglavnom dodaju samo kalcijum.
Većina postrojenja za desalinizaciju morske i slane vode danas obično dodaju samo kalcijum u obliku krečnjaka destilovanoj vodi, jer je ovaj hemijski element često dostupan kao komercijalni proizvod i jeftiniji za postizanje ciljanog nivoa tvrdoće vode u poređenju s korištenjem soli magnezijuma.
Preko 90% postojećih postrojenja za destilaciju morske vode širom sveta koristi sekvencijalni protok kalcijum hidroksida (hidriranog kreča) i ugljen dioksida kako bi se osigurala tvrdoća i alkalnost potrebna za zaštitu distribucijskih sistema i kućnih instalacija od korozije.
Dakle-primarna je zaštita od korozije, a ne ljudko zdravlje, i koriste se najjeftiniji elementi jer su količine koje se ubacuju u vodovod ogromne.
VI Kolika tvrdoća vode je optimalna?
Korozivna priroda demineralizovane vode i potencijalni zdravstveni rizici povezani sa distribucijom i konzumiranjem vode sa niskim TDS-om su doveli do preporuka o minimalnom i optimalnom sadržaju minerala u pijaćoj vodi.
Neke zemlje su čak uspostavile obavezne vrednosti u odgovarajućim zakonskim ili tehničkim regulativama.
Izveštaj Svetske Zdravstvene Organizacije 1980.
Minerali se ispiraju iz tela pod uticajem vode s niskim TDS (suvim ostatkom).
Zbog negativnih efekata poput izmenjenog balansa vode i soli, primetnih ne samo u potpuno destiliranoj vodi, već i u vodi sa TDS između 50 i 75 mg/L, tim koji je pripremio 1980. izveštaj Svetske zdravstvene organizacije preporučio je da minimum TDS u pitkoj vodi treba da bude 100 mg/L.
Istraživači su preporučili da optimalni TDS treba da bude oko 200-400 mg/L za hlorid-sulfatne vode i 250-500 mg/L za bikarbonatne vode.
Preporuke su se zasnivale na širokim eksperimentalnim studijama na pacovima, psima i ljudskim dobrovoljcima.
Ispitivanja su obuhvatala moskovsku vodu iz slavine, destilovanu vodu sa oko 10 mg/L TDS i laboratorijski pripremljenu vodu sa 50, 100, 250, 300, 500, 750, 1000 i 1500 mg/L TDS koristeći sledeće komponente i proporcije: Cl- (40%), HCO3 (32%), SO4 (28%) / Na (50%), Ca (38%), Mg (12%).
Ispitivano je mnoštvo zdravstvenih pokazatelja uključujući dinamiku telesne mase, osnovni i nitrogerenski metabolizam, aktivnost enzima, homeostazu vode i soli i njen regulatorni sistem, mineralni sadržaj tkiva i tečnosti, hematokrit i aktivnost ADH.
Optimalni nivo TDS-a bio je povezan sa najmanjim brojem neželjenih efekata, negativnim promenama kod ljudi, pasa ili pacova, dobrim organoleptičkim karakteristikama i svojstvima koja ublažavaju žeđ, kao i smanjenom korozivnošću vode.
Uz TDS nivoe, izveštaj je preporučio da minimalna količina kalcijuma u vodi treba da bude 30 mg/L.
Ove vrednosti su zasnovane na zdravstvenim osnovama, sa najkritičnijim efektima koji su hormonalne promene u metabolizmu kalcijuma i fosfora i smanjenom mineralnom saturacijom kostiju.
Takođe, kada se kalcijum poveća na 30 mg/L, korozivno svojstvo vode značajno se smanjuje i voda postaje stabilnija.
Izveštaj je takođe preporučio minimum sadržaja jona bikarbonata od 30 mg/L kao neophodan nivo potreban za postizanje prihvatljivih organoleptičkih karakteristika, smanjenje korozivnosti i ravnoteže nivoa kalcijuma.
Nove studije
Nove studije su pružile dodatne informacije o minimalnim i optimalnim koncentracijama minerala koji se moraju dodati u demineralizovanu vodu.
Na primer, efekat vode različite tvrdoće na zdravstveni status žena u dobi od 20 do 49 godine bila je tema dva epidemiološka istraživanja (460 i 511 žena) u četiri grada u Južnom Sibiru.
Voda u gradu A imala je najniže nivoe kalcijuma i magnezijuma (3,0 mg/L kalcijum i 2,4 mg/L magnezijum).
Voda u gradu B imala je malo više nivoe (18,0 mg/L kalcijum i 5,0 mg/L magnezijum).
Najviši nivoi su bili u gradu C (22,0 mg/L kalcijum i 11,3 mg/L magnezijum), i gradu D (45,0 mg/L kalcijum i 26,2 mg/L magnezijum).
Žene koje žive u gradovima A i B češće su pokazivale promene u kardiovaskularnom sistemu (merene ECG), viši krvni pritisak, somatoformne autonomne disfunkcije, glavobolju, vrtoglavicu i osteoporozu (merene rendgenskom absorptiometrijom) u odnosu na one iz gradova C i D.
Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je evaluirala kalcijum i magnezijum u pitkoj vodi u smislu tvrdoće, ali nije postavila minimalne ili maksimalne nivoe za kalcijum, magnezijum ili tvrdoću u svom 2. izdanju Smernica za kvalitet pitke vode.
Prva evropska direktiva zahtevala je minimalnu tvrdoću od 60 mg/L kalcijuma za omekšanu ili destilovanu vodu, ali ovaj zahtev je istekao 2003. godine i nije uključen u novu direktivu.
Neke države EU su uključile kalcijum, magnezijum ili tvrdoću vode u svoje nacionalne regulative kao obavezujući ili neobavezujući zahtev, sa različitim nivoima zahtevane tvrdoće.
U Češkoj, preporučene koncentracije ovih elemenata su 40-80 mg/L kalcijuma i 20-30 mg/L magnezijuma.
Mađarska zahteva minimalnu tvrdoću od 50 mg/L u flaširanoj pitkoj vodi i novim izvorima vode.
Poljska zahteva tvrdoću između 60-500 mg/L, dok Slovačka ima preporučene vrednosti preko 30 mg/L kalcijuma i 10-30 mg/L magnezijuma.
Ruski tehnički standard za recikliranu pitku vodu u svemirskim brodovima zahteva TDS između 100 i 1000 mg/L, sa minimalnim nivoima fluorida, kalcijuma i magnezijuma koji su specifikovani posebno za svaki svemirski let. Cilj je da se reciklirana voda učini “fiziološki vrednom” putem dodavanja minerala.
VII. : Kako obezbediti zdravu vodu sa nutritijentima?
Ovo dosta zavisi od načina na koji se snabdevamo pijaćom vodom, ali hajde da pogledamo neke od glavnih:
Voda iz vodovoda – Ako pijemo vodu iz gradskog vodovoda, koja je zvanično proglašena pogodnom za piće, i koja se snabdeva iz slatkovodnih izvora, uglavnom je sadržaj nutritijenata dobar. Opasnost predstavljaju hemijski dezificijensi, njihovi nusprodukti i stare cevi. Da bi se dobio najbolj mogući kvalitet vode iz vodovoda savetujemo korišćenje filtera na bazi aktivnog uglja i mikrobiološke membrane kako bi se uklonile nečistoće a sačuvali nutritijenti. Filtere sa reversnom osmozom želimo da izbegnemo jer su konstruisani upravo da uklone minerale iz vode.
Flaširana voda – Ako kupujemo flaširanu vodu, što želimo maksimalno da izbegavamo, moramo obratiti pažnju na deklaraciju i na vrednost svog ostatka koja je napisana. Ukoliko je vrednost ispod 100mg/l, onda predstavlja slabomineralne vode i ne bismo ih preporučili. Takođe, sadržaj kalcijuma i magnezijuma je bitan i optimalne količine su iznad 60 mg/l za kalcijum i iznad 20 mg/l za magnezijum.
Bunarska voda – Jedan od najkomplikovanijih izvora vode i svakako bez kompletne analize vode ne bismo preporučili da se pije. Analize treba raditi na minimum šestomesečnom nivou. Bunarske vode mogu biti tvrdoće preko 1000 mg/l pa se savetuje delimično omekšavanje zbog sanitarija.
Kišnica – Kišnica je demineralizovana voda i generalno bi je trebalo oplemeniti sa mineralima.
VIII. Zaključak
Voda – ta prozirna tečnost, bez ukusa, mirisa i boje, iako se na prvi pogled čini nevažna, zapravo nosi sa sobom život i vitalne elemente koji su nam potrebni.
Koliko smo zapravo svesni šta sve nosi sa sobom jedna čaša vode?
Nažalost, u poslednjih par decenija, fokus je bio više na tome kako se otarasiti štetnih stvari iz vode, a manje na onome što voda treba da nosi sa sobom – mineralima, esencijalnim za naš opstanak i zdravlje.
Često čujemo da voda sa izvora, koja prolazi kroz različite slojeve zemlje, uzima sa sobom minerale poput kalcijuma i magnezijuma. A šta je sa vodom koju pijemo svaki dan?
Tu se situacija malo menja, pogotovo ako koristimo kućne filtere sa reversnom osmozom koji uklanjaju i dobre stvari iz vode, a ne samo loše.
Razumevanje važnosti minerala u vodi za piće nije samo pitanje zdravlja, već i izbora pravih alata za obezbeđivanje kvalitetne vode.
Naši Pureal filteri za vodu predstavljaju naprednu alternativu filterima koji koriste reversnu osmozu. Oni ne samo da uklanjaju širok spektar nečistoća, već istovremeno zadržavaju esencijalne minerale u vodi.
U svetlu dokaza koji upućuju na negativne posledice konzumacije vode osiromašene mineralima, korist od filtera poput naših postaje još očiglednija.
Naši filteri obezbeđuju vodu koja nije samo čista, već i puna života – vodu koja donosi sve korisne komponente koje su vam potrebne za zdrav život.
Kada izaberete naše Pureal filtere za vodu, birate kvalitet, zdravlje i održivost.
Ne samo da čuvate svoje zdravlje, već i doprinosite očuvanju naše planete izborom ekološki prihvatljive alternative flaširanoj vodi.
Zajedno možemo da radimo na tome da obezbedimo zdraviju i bolju budućnost za sve nas.
Lista ČekanjaOstavi svoju validnu email adresu, ako želiš da te obavestimo kada proizvod bude opet na stanju. Količina je ograničena, prednost imaju klijenti koji su prijavljeni na listu čekanja.
Kamenac u vodi je štetan po nas… Ili ipak ne??
Sadržaj
I. Uvod
Sve što ste mislili da znate o tvrdoj vodi “pada u vodu” 🙂
U narodu je zastupljeno verovanje o kamencu u vodi kao nečemu jako lošem, a zapravo je istina potpuno drugačija.
U ovom tekstu, koji je zasnovan na izveštaju Svetske Zdravstvene Organizacije, ćemo razmotriti koji su to benefiti ispijanja vode sa optimalnim mineralnim sastavom i usput razbiti par mitova o tvrdoj vodi.
Takođe ćemo se osvrnuti na rizike ispijanja demineralizovane vode, i kako da se osiguramo da voda koju pijemo sadrži odgovarajuće količine nutritijenata.
Iako voda za piće nije primaran izvor esencijalnih minerala u ljudskoj ishrani, njena uloga je izuzetno važna iz više razloga:
II. Šta su nutritijenti i zašto su važni?
Nutritijenti su hranljive materije koje telo koristi da bi normalno funkcionisalo. Postoje makronutritijenti (proteini, ugljeni hidrati, masti) i mikronutritijenti (minerali, vitamini).
Oni su važni za različite funkcije, uključujući rast, razvoj, održavanje tkiva, energiju, zdravlje kože, kose i noktiju…
Nedostatak nutritijenata može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući anemiju, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i osteoporozu.
Ispijanje vode koja sadrži odgovarajuće količine nutritijenata je krucijalno za održavanje zdravlja i sprečavanje zdravstvenih problema.
III. Koji su najvažniji nutritijenti u vodi?
Postoji veliki broj esencijalnih minerala koje je potrebno svakodnevno unosti radi optimalnog funkcionisanja ljudskog organizma.
Nedostaci ovih minerala mogu dovesti do povećanja morbiditeta i mortaliteta, slabljenja imuniteta, poremećaja fizičkog i mentalnog razvoja i smanjenja produktivnosti.
Voda može sadržati neke od ovih esencijalnih minerala prirodno, ili joj se mogu dodati. Apsorpcija ovih minerala iz pijaće vode može zavisiti od vrste minerala, stanja digestivnog trakta čoveka i drugih faktora.
Minerali iz vode mogu se lakše apsorbovati nego iz hrane, i značajno lakše nego iz raznoraznih suplemenata koji se prodaju u apotekama.
Nedovoljan unos kalcijuma i magnezijuma može doprineti stanjima poput rahitisa i osteoporoze.
Doprinos pijaće vode u opštem unosu minerala u toku toku dana najviše zavisi od konzumacije vode, tj količine vode koju unesemo u toku dana.
Konzumacija tj količina vode koju je potrebno uneti zavisi od uzrasta i životnog stila čoveka, kao i klimatskih uslova.
Najveću količinu vode u odnosu na telesnu masu potrebno je da unose deca, stanovnici u vrućim područjima i ljude koji se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima.
S obzirom na sve ove činjenice, nutrijenti od posebnog značaja su:
IV Različite potrebe za vodom i esencijalnim mineralima po uzrastu i načinu života
Potrebe za vodom i esencijalnim mineralima kod beba i dece su veće nego kod odraslih, ako se uzme u obzir potrebna količina vode za pravilnu hidrataciju u odnosu na telesnu masu.
Najveća količina vode u odnosu na telesnu masu je potrebna kod beba, i smanjuje se sa godinama.
Specifične situacije zahtevaju dodatni unos vode, kao što je slučaj kod prevremeno rođenih beba, beba sa nedovoljnom težinom na rođenju, ili kod dijareje.
Stariji i bolesni često ne unose dovoljno vode ili drugih tečnosti i mogu dehidrirati.
– Bebe i deca
Globalna strategija Svetske Zdravstvene Organizacije o hranjenju beba i dece promoviše isključivo dojenje, tj majčino mleko u prvih šest meseci života.
Ukoliko to nije moguće, drugi izbor je adaptirano mleko (formula).
Sastav vode koja se koristi za pripremu bebi formule uticaće na mineralni sastav mlečne formule.
Neki tipovi voda mogu biti neadekvatni za formule za bebe zbog nedostatka odgovarajućih minerala, ili zbog prisustva previše soli koja može biti štetna za bebe i malu decu.
Natrijum je dobar primer, pošto je potreba beba za njim niska.
Bebe koje se hrane formulom takođe su grupa koja je u riziku od prekomernog unosa potencijalno toksičnih elemenata u vodi za piće- bakar i olovo se oslobađaju iz vodovodnih cevi, bisfenol i ostali elementi se oslobađaju iz PET ambalaže ukoliko se koristi flaširana voda.
– Trudnice i dojilje
Trudnice i dojilje imaju povećanu potrebu za vodom i nutrijentima.
Adekvatna konzumacija vode je posebno važna za održvanje odgovarajuće količine plodove vode kao i za proizvodnju mleka.
Povećana potreba za mineralima tokom trudnoće i dojenja obično se zadovoljava putem unosa hrane. Međutim, u slučajevima gde je ishrana neadekvatna, ili gde žena ne može da unese dovoljne količine određenih minerala, voda za piće može da posluži kao dobar dodatni izvor ovih nutrijenata.
Na primer, ako žena ne može da unese dovoljne količine magnezijuma i kalcijuma putem ishrane, moguće je da zadovolji svoje povećane potrebe za tim elementima konzumacijom vode bogate kalcijumom i magnezijumom.
Važno je imati u vidu da trudnice i dojilje, kao i deca, takođe mogu biti izložene riziku od prekomernog unosa potencijalno toksičnih elemenata kroz vodu za piće.
Zato je jako važno da se obrati pažnja na to da voda koja se konzumira bude bezbedna i odgovarajuća za njihove potrebe (PET ambalaža je posebno opasna).
– Stariji ljudi
Stariji ljudi su izloženi riziku od dehidracije zbog različitih faktora, uključujući smanjen osećaj žeđi.
Adekvatna konzumacija vode je izuzetno važna za hidrataciju i opšte zdravlje starije populacije.
Kao i kod trudnica i dojilja, starije osobe takođe mogu imati povećane potrebe za određenim mineralima, a voda može poslužiti kao dobar izvor ovih nutrijenata.
– Fizički aktivni ljudi
Fizička aktivnost povećava potrebe organizma za vodom i elektrolitima zbog povećanog znojenja.
Adekvatna hidratacija je krucijalna za održavanje odgovarajuće fizičke spreme i opšteg zdravlja kod osoba koje se bave fizičkom aktivnošću.
Voda može poslužiti kao izvor elektrolita izgubljenih kroz znoj, posebno natrijuma i kalijuma.
IV. Rizici ispijanja demineralizovane vode
Demineralizovana voda, koja je skoro ili potpuno oslobođena rastvorenih minerala, dobija se kroz različite tehnologije, uključujući destilaciju, dejonizaciju i reverznu osmozu.
Ove tehnologije su se šire primenjivale u filtraciji vode u 1960-im godinama, kada su ograničeni izvori pijaće vode u nekim obalnim i unutrašnjim sušnim područjima bili nedovoljni da zadovolje sve veće potrebe za vodom (usled sve većeg broja stanovnika, povišenih standarda života, razvoja industrije i masovnog turizma).
Demineralizacija vode je neophodna samo u slučajevima kada je primarni ili jedini raspoloživi izvor pitke vode – morska voda.
Snabdevanje pitkom vodom je važno i za brodove koji plove okeanom, kao i za svemirske stanice.
Iako demineralizovana voda može biti pogodna za određene industrijske i tehničke procese, nije idealna za konzumiranje bez dodatnog obogaćivanja mineralima.
Agresivna priroda demineralizovane vode može izazvati koroziju u cevima i rezervoarima za skladištenje.
Takođe, može imati negativne efekte na ljudski organizam, uključujući oštećenje funkcije bubrega i povećani rizik od srčanih oboljenja.
Saznanja o nekim efektima konzumiranja demineralizovane vode se temelji na laboratorijskim i observacionim ispitivanjima.
Eksperimenti su obavljani na životinjama i ljudskim dobrovoljcima, a observacioni podaci su dobijeni od:
Budući da postoji ograničena količina informacija iz ovih istraživanja, treba razmotriti i rezultate epidemioloških studija. U njima su ispitani zdravstveni efekti za populacije koje koriste vodu sa niskim mineralima (meke vode) i vodu bogatiju mineralima.
Demineralizovana voda se smatra ekstremnim slučajem meke vode jer sadrži samo malu količinu rastvorenih minerala kao što su kalcijum i magnezijum, koji daju glavni doprinos tvrdoći vode.
Negativne posledice konzumiranja vode sa niskim sadržajem minerala se rezultuju u sledećim slučajevima:
1. Direktan efekat na mukusnu membranu u crevima, metabolizam, mineralnu homeostazu i druge funkcije tela.
Voda sa niskim sadržajem minerala (*TDS < 50 mg/L) ima specifičan ukus, na koji se čovek može navići vremenom.
Žeđ koja se teško utoli kada se ispija ovakva voda, jedan je od najčešćih simptoma. Iako se ovo ne smatra kao direktan efekat na zdravlje, trebalo bi imati to u vidu pri razmatranju prikladnosti vode sa niskim sadržajem minerala za ljudsku konzumaciju.
Loše organoleptičke karakteristike (ukus) i manja sposobnost da ublaži žeđ mogu uticati na količinu vode koja se pije, ili navesti čoveka da konzumira druge, manje zdrave, napitke.
Konzumiranje vode sa malo minerala dokazano ima negativan uticaj na mehanizme homeostaze, oštećujući mineralni i vodeni metabolizam u telu.
Ispijanje demineralizovane vode dovodi do povećanog mokrenja. Povećano mokrenje povezano je sa povećanim izlučivanjem glavnih intra i ekstraćelijskih jona iz telesnih tečnosti I njihovim negativnim balansom. Dolazi do promene nivoa vode u telu i funkcionalnom delovanju hormona koji upravljaju nivoima vode u telu.
* Skraćenica TDS (Total Dissolved Solids) će biti upotrebljena dosta u tekstu, a označava rastvorene minerale u vodi, tačnije suvi ostatak nakon isparenja vode.
Kada voda ispari iz lonca ili džezve ostanu beličasti tragovi -upravo ta beličasta materija je ono što TDS metar meri (tačnije njenu koncentraciju u 1l vode).
Šta je zapravo ta “beličasta materija”?
“Beličasta materija” najjednostavnije rečeno predstavlja rastvorene minerale i metale u vodi koji se nakon isparenja vraćaju u čvrsto stanje. Metali su prisutni u jako maloj koncentraciji u odnosu na minerale u vodi, pa oni ne utiču skoro uopšte na izmerene vrednosti.
Eksperiment sa pacovima:
Eksperimenti nad životinjama, pre svega pacovima, tokom perioda od jedne godine su pokazali da unos destilovane vode ili vode sa TDS ≤ 75 mg/L dovodi do:
1. povećanog unosa vode, diureze, volumena ekstraćelijske tečnosti i koncentracija natrijuma (Na) i hlorida (Cl) u serumu, kao i njihovog povećanog izlučivanja iz tela (što rezultira ukupnim negativnim balansom);
2. nižeg volumena crvenih krvnih zrnaca i nekih drugih promena u hematokritu (procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca ili eritrociti).
Takođe je pronađena smanjena osifikacija kostiju (konverzija mekog tkiva u kost) kod fetusa pacova čiji su majke dobijale destilovanu vodu tokom jedne godine.
Smanjen unos minerala iz vode nije nadoknađen samo ishranom, iako su životinje hranjene standardizovanom ishranom (koja je fiziološki odgovarajuća u kalorijskom sadržaju, hranljivim materijama i kompoziciji soli).
Eksperimenti sa ljudima
Rezultati ispitivanja nad ljudskim dobrovoljcima su u saglasnosti sa rezultatima ispitivanja na životinjama. Oni sugerišu da niskomineralna voda utiče na vodenu i mineralnu homeostazu tela.
Voda sa niskim sadržajem minerala TDS (npr. <100 mg) značajno:
1) povećava diurezu (skoro za 20%, prosečno),
2) smanjuje koncentraciju serumskog kalijuma i
3) povećava izlučivanje natrijumovih, kalijumovih, hloridnih, kalcijumovih i magnezijumovih jona iz tela.
Nemačko udruženje nutricionista je takođe došlo do sličnih zaključaka o efektima destilovane vode, i upozorila javnost da je ne pije.
Upozorenje je objavljeno kao odgovor na nemačko izdanje knjige “Šokantna istina o vodi“, čiji autori preporučuju ispijanje destilovane vode umesto “obične” pijaće vode.
Oni su u svojoj studiji objasnili da voda u ljudskom telu uvek sadrži elektrolite (npr. kalijum i natrijum) u određenim koncentracijama.
Resorpcija vode od strane intestinalnog (crevnog) epitela takođe je omogućena transportom natrijuma.
Ako se pije destilovana voda, crevo prvo mora da doda elektrolite u ovu vodu, uzimajući ih iz rezervi organizma. Pošto telo nikad ne eliminiše tečnost u obliku “čiste” vode već uvek zajedno sa solima, neophodno je obezbediti adekvatan unos elektrolita.
Konzumiranje demineralizovane vode dovodi do razblaživanja elektrolita rastvorenih u telesnoj tečnosti. Neadekvatna distribucija telesne tečnosti može ugroziti funkciju vitalnih organa.
Simptomi na samom početku ovog stanja uključuju umor, slabost i glavobolju; teži simptomi su mišićni grčevi i poremećaj rada srca.
Redovno unošenje vode sa niskim sadržajem minerala može biti povezano sa progresivnom evolucijom promena koje su opisane iznad, moguće bez manifestacije simptoma ili uzročnih simptoma godinama.
Međutim, ozbiljne akutne štete, kao što su hiponatremični šok ili delirijum, mogu se pojaviti nakon intenzivnih fizičkih napora i konzumiranja nekoliko litara vode sa niskim sadržajem minerala.
Takozvana “intoksikacija vodom” (hiponatremični šok) može da se pojavi i sa brzim unošenjem prekomernih količina vode sa višim nivoom minerala. Rizik od “intoksikacije” se povećava sa smanjenjem nivoa TDS (rastvorenih minerala u vodi).
U prošlosti su prijavljeni akutni zdravstveni problemi kod planinara koji su pripremali svoje piće sa topljenim snegom koji nije bio suplementiran neophodnim mineralima.
Teži oblik ovakvog stanja povezan sa edemom mozga, konvulzijama i metaboličkom acidozom prijavljen je kod beba čiji su napici pripremljeni sa destilovanom ili flaširanom vodom sa niskim sadržajem minerala.
Više o tome na linku https://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/00032470.htm
2. Mali ili nikakav unos kalcijuma i magnezijuma iz vode.
Iako voda za piće nije glavni izvor našeg unosa kalcijuma i magnezijuma, značaj unosa ovih elemenata kroz vodu nije zanemarljiv.
Već oko 50 godina, epidemiološka ispitivanja u mnogim zemljama pokazuju da je meka voda (tj. voda sa niskim sadržajem kalcijuma i magnezijuma) povezana sa povećanim morbiditetom i mortalitetom, rizikom od kardiovaskularnih bolesti i drugim zdravstvenim problemima.
Nedavna ispitivanja takođe sugerišu da unos meke vode, tj. vode sa niskim sadržajem kalcijuma, može biti povezan sa:
Iako efekti nedostatka određenih elemenata u vodi budu izraženi tek nakon dugotrajne izloženosti, efekti nedostatka kalcijuma i magnezijuma iz vode na kardiovaskularni sistem se mogu relativno brzo videti.
Samo nekoliko meseci izloženosti ultra-mekoj vodi može biti dovoljno za loš efekat na čoveka.
Najbolji primer takvih kratkoročnih efekata su slučajevi u Češkoj i Slovačkoj populaciji koja je počela da koristi sisteme sa reverznom osmozom kod kuće od 2000 do 2002. Godine.
U roku od nekoliko nedelja prijavljivani su različiti problemi koji ukazuju na akutni deficit magnezijuma i kalcijuma.
Problemi su uključivali poremećaje u radu kardiovaskularnog sistema, umor, slabost ili grčeve u mišićima, pojavili su se isti simptomi koje je navelo Nemačko Udruženje Nutricionista.
3. Gubitak kalcijuma, magnezijuma i drugih neophodnih elemenata u pripremljenoj hrani.
Meka voda je pokazala značajne gubitke svih esencijalnih elemenata iz hrane prilikom kuvanja, tj termičke obrade povrća, mesa, žitarica.
Ovakvi gubici mogu da dostignu do 60% za magnezijum i kalcijum, čak i više za neke druge mikroelemente (bakar 66%, mangan 70%, kobalt 86%).
Nasuprot tome- kada se koristi tvrda voda za kuvanje, gubitak ovih elemenata je mnogo niži. Čak je u nekim slučajevima u hrani utvrđen i veći sadržaj kalcijuma kao rezultat kuvanja.
S’ obzirom da se većina hranljivih materija unosi hranom, upotreba vode sa niskim mineralnim sadržajem za kuvanje i obradu hrane može da dovede do značajnog deficita u ukupnom unosu nekih esencijalnih elemenata kod čoveka.
Trenutna ishrana obično ne pruža sve neophodne minerale u dovoljnim količinama za prosečnog čoveka.
Bilo koji faktor koji rezultira gubitkom esencijalnih elemenata i hranljivih materija tokom obrade i pripreme hrane je izuzetno štetan po nas.
4. Povećan unos toksičnih elemenata
Povećan rizik od trovanja teškim metalima može biti prouzrokovan od strane demineralizovane vode na dva načina:
Slabo mineralizovana voda je nestabilna i zbog toga veoma agresivna prema materijalima sa kojima dolazi u kontakt.
Takva voda lakše rastvara metale i neke organske supstance iz cevi, premaze, rezervoare za skladištenje, creva i spojke.
Takođe, demineralizovana voda nema sposobnost da stvori kompleksna jedinjenja koja smanjuju apsorpciju nekih otrovnih supstanci, i samim tim tako smanji njihove negativne efekte.
– TROVANJE OLOVOM
Među 8 slučajeva trovanja hemikalijama iz pijaće vode koji su prijavljeni u SAD-u u periodu 1993-1994, bilo je 3 slučaja trovanja olovom kod beba kod kojih je nivo olova u krvi iznosio 15 µg/dL, 37 µg/dL i 42 µg/dL.
Gornja granica je 10 µg/dL.
Kod sva 3 slučaja olovo je izlučeno iz olovnih spojnica u rezervoarima za skladištenje pijaće vode.
U sva 3 slučaja trovanja voda je bila sa niskim mineralnim sadržajem i doprinela je pojačanom izlučivanju olova.
Sa druge strane magnezijum i kalcijum u vodi i hrani su poznati po tome što imaju antitoksična svojstva.
Oni mogu pomoći da se spreči apsorpcija nekih toksičnih elemenata, kao što su olovo i kadmijum iz creva u krv.
Direktna reakcija ovih minerala sa toksičnim elementima dovodi do stvaranja supstance koju organizam teško apsorbuje.
Iako je ovaj zaštitni efekat ograničen, ne treba ga zanemariti.
Populacije koje ispijaju vodu sa niskom procentom minerala više su izložene riziku neželjenih efekata toksičnih supstanci, u odnosu na populacije koje konzumiraju vodu prosečne mineralizacije i tvrdoće.
5. Moguća bakterijska kontaminacija niskomineralizovane vode
Sva voda podložna je bakterijskoj kontaminaciji u odsustvu rezidualnog dezinfekcijskog sredstva.
Neretko se dešava da čak i dezinfikovana voda ponovo razvije mikrobe u sistemu.
Rizik od ponovnog rasta bakterija u vodovodnim sistemima raste sa višim temperaturama vode u sistemu za distribuciju.
Iako bi cela desalinizaciona RO membrana trebalo da ukloni sve bakterije, to možda nekada nije 100% efikasno (možda zbog pucanja). Takav slučaj je dokumentovan u Saudijskoj Arabiji 1992. godine, kada je došlo do izbijanja tifusa izazvanog vodom tretiranom reversnom osmozom.
Stoga se, gotovo sva voda u vodovodima (uključujući destilovane vode) dezinfikuju nakon tretmana.
Češki nacionalni institut za javno zdravlje u Pragu ispitao je proizvode namenjene kontaktu sa pijaćom vodom. Utvrdio je da su, na primer, rezervoari pod pritiskom kod filtera sa reversnom osmozom podložni ponovnom rastu bakterija, uglavnom zbog uklanjanja rezidualnog dezinfekcijskog sredstva tokom tretmana.
Oni takođe sadrže gumeni vrećasti materijal čije površinsko stanje izgleda kao povoljno za rast bakterija.
6. Nedovoljan unos drugih esencijalnih elemenata i mikroelemenata.
Epidemiološke studije među ruskom populacijom opskrbljenom vodom koja se razlikuje po tvrdoći, sugerišu sledeće: voda sa niskim mineralnim sadržajem može biti faktor rizika za hipertenziju i koronarnu bolest srca, gastrične i duodenalne ulkuse, hronični gastritis, gito, komplikacije tokom trudnoće i nekoliko komplikacija kod novorođenčadi i beba, uključujući žuticu, anemiju, frakture i poremećaje rasta.
Međutim, nije jasno da li su efekti koji su posmatrani u ovim studijama rezultat niskog sadržaja kalcijuma i magnezijuma i drugih esencijalnih elemenata, ili su rezultat drugih faktora.
Lutai je sproveo veliku epidemiološku studiju u Ust-Ilim regiji Rusije.
Studija je bila fokusirana na morbiditet i fizički razvoj kod 7658 odraslih, 562 dece i 1582 trudnica i njihovih novorođenčadi u dve oblasti opskrbljene vodom koja se razlikuje po tvrdoći.
Jedna od ovih oblasti je opskrbljena vodom sa nižim mineralnim sadržajem (prosečne vrednosti: TDS 134 mg/L, kalcijum 18,7 mg/L, magnezijum 4,9 mg/L, bikarbonati 86,4 mg/L), a druga je opskrbljena vodom sa višim mineralnim sadržajem (prosečne vrednosti: TDS 385 mg/L, kalcijum 29,5 mg/L, magnezijum 8,3 mg/L, bikarbonati 243,7 mg/L).
Populacije iz ove dve oblasti se nisu razlikovale jedna od druge po ishrani, kvalitetu vazduha, socijalnim uslovima i vremenu boravka u odgovarajućim oblastima.
Populacija oblasti snabdevene vodom sa nižim mineralnim sadržajem je pokazala veće incidencije gihta, hipertenzije, ishemijske bolesti srca, gastričnih i duodenalnih ulkusa, hroničnih gastritisa, holecistitisa i nefritisa.
Deca koja žive u ovoj oblasti su pokazivala sporiji fizički razvoj i više abnormalnosti u rastu, trudnice su češće patile od edema i anemije.
Novorođenčad iz ove oblasti imala je veću stopu morbiditeta.
Najmanji morbiditet je bio povezan sa vodom koja sadrži kalcijum u nivou od 30 do 90 mg/L, magnezijum u nivou od 17 do 35 mg/L i TDS od oko 400 mg/L (za vode koje sadrže bikarbonate).
Autor je zaključio da je upravo to optimalna količina suvog ostatka u vodi (Total Dissolved Solids).
V. Da li voda može da se remineralizuje?
Da li zaista remineralizirajući filteri u kućnim filterima sa reversnom osmozom funkcionišu? Kratak odgovor je ne.
Mnoge kompanije koje prodaju takve filtere sugerišu da sistemi za reverznu osmozu uklanjaju minerale iz vode, i treba im dodati remineralizirajući filter posle RO membrane kako bi se voda obnovila mineralima.
Testovi ipak pokazuju da, iako je pH vrednost dramatično porasla zbog karbonata u filteru, nije bilo dodatih minerala u vodi.
Neke kompanije koriste koralni kalcijum kao remineralizirajući filter i stvarno je tačno da koralni kalcijum sadrži mnoštvo minerala.
Problem je u tome što voda koja prolazi kroz filter sistem nije dovoljno dugo u kontaktu sa koralnim kalcijumom da bi ga rastvorila.
Voda prima karbonat i kao rezultat pH se povećava, ali zapravo se ne dodaju minerali.
Kod vodovoda koji koriste reversnu osmozu za desalinizaciju stvar je nešto drugačija i minerali moraju da se dodaju jer štite cevi od korozije, i uglavnom dodaju samo kalcijum.
Većina postrojenja za desalinizaciju morske i slane vode danas obično dodaju samo kalcijum u obliku krečnjaka destilovanoj vodi, jer je ovaj hemijski element često dostupan kao komercijalni proizvod i jeftiniji za postizanje ciljanog nivoa tvrdoće vode u poređenju s korištenjem soli magnezijuma.
Preko 90% postojećih postrojenja za destilaciju morske vode širom sveta koristi sekvencijalni protok kalcijum hidroksida (hidriranog kreča) i ugljen dioksida kako bi se osigurala tvrdoća i alkalnost potrebna za zaštitu distribucijskih sistema i kućnih instalacija od korozije.
Dakle-primarna je zaštita od korozije, a ne ljudko zdravlje, i koriste se najjeftiniji elementi jer su količine koje se ubacuju u vodovod ogromne.
VI Kolika tvrdoća vode je optimalna?
Korozivna priroda demineralizovane vode i potencijalni zdravstveni rizici povezani sa distribucijom i konzumiranjem vode sa niskim TDS-om su doveli do preporuka o minimalnom i optimalnom sadržaju minerala u pijaćoj vodi.
Neke zemlje su čak uspostavile obavezne vrednosti u odgovarajućim zakonskim ili tehničkim regulativama.
Izveštaj Svetske Zdravstvene Organizacije 1980.
Minerali se ispiraju iz tela pod uticajem vode s niskim TDS (suvim ostatkom).
Zbog negativnih efekata poput izmenjenog balansa vode i soli, primetnih ne samo u potpuno destiliranoj vodi, već i u vodi sa TDS između 50 i 75 mg/L, tim koji je pripremio 1980. izveštaj Svetske zdravstvene organizacije preporučio je da minimum TDS u pitkoj vodi treba da bude 100 mg/L.
Istraživači su preporučili da optimalni TDS treba da bude oko 200-400 mg/L za hlorid-sulfatne vode i 250-500 mg/L za bikarbonatne vode.
Preporuke su se zasnivale na širokim eksperimentalnim studijama na pacovima, psima i ljudskim dobrovoljcima.
Ispitivanja su obuhvatala moskovsku vodu iz slavine, destilovanu vodu sa oko 10 mg/L TDS i laboratorijski pripremljenu vodu sa 50, 100, 250, 300, 500, 750, 1000 i 1500 mg/L TDS koristeći sledeće komponente i proporcije: Cl- (40%), HCO3 (32%), SO4 (28%) / Na (50%), Ca (38%), Mg (12%).
Ispitivano je mnoštvo zdravstvenih pokazatelja uključujući dinamiku telesne mase, osnovni i nitrogerenski metabolizam, aktivnost enzima, homeostazu vode i soli i njen regulatorni sistem, mineralni sadržaj tkiva i tečnosti, hematokrit i aktivnost ADH.
Optimalni nivo TDS-a bio je povezan sa najmanjim brojem neželjenih efekata, negativnim promenama kod ljudi, pasa ili pacova, dobrim organoleptičkim karakteristikama i svojstvima koja ublažavaju žeđ, kao i smanjenom korozivnošću vode.
Uz TDS nivoe, izveštaj je preporučio da minimalna količina kalcijuma u vodi treba da bude 30 mg/L.
Ove vrednosti su zasnovane na zdravstvenim osnovama, sa najkritičnijim efektima koji su hormonalne promene u metabolizmu kalcijuma i fosfora i smanjenom mineralnom saturacijom kostiju.
Takođe, kada se kalcijum poveća na 30 mg/L, korozivno svojstvo vode značajno se smanjuje i voda postaje stabilnija.
Izveštaj je takođe preporučio minimum sadržaja jona bikarbonata od 30 mg/L kao neophodan nivo potreban za postizanje prihvatljivih organoleptičkih karakteristika, smanjenje korozivnosti i ravnoteže nivoa kalcijuma.
Nove studije
Nove studije su pružile dodatne informacije o minimalnim i optimalnim koncentracijama minerala koji se moraju dodati u demineralizovanu vodu.
Na primer, efekat vode različite tvrdoće na zdravstveni status žena u dobi od 20 do 49 godine bila je tema dva epidemiološka istraživanja (460 i 511 žena) u četiri grada u Južnom Sibiru.
Voda u gradu A imala je najniže nivoe kalcijuma i magnezijuma (3,0 mg/L kalcijum i 2,4 mg/L magnezijum).
Voda u gradu B imala je malo više nivoe (18,0 mg/L kalcijum i 5,0 mg/L magnezijum).
Najviši nivoi su bili u gradu C (22,0 mg/L kalcijum i 11,3 mg/L magnezijum), i gradu D (45,0 mg/L kalcijum i 26,2 mg/L magnezijum).
Žene koje žive u gradovima A i B češće su pokazivale promene u kardiovaskularnom sistemu (merene ECG), viši krvni pritisak, somatoformne autonomne disfunkcije, glavobolju, vrtoglavicu i osteoporozu (merene rendgenskom absorptiometrijom) u odnosu na one iz gradova C i D.
Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je evaluirala kalcijum i magnezijum u pitkoj vodi u smislu tvrdoće, ali nije postavila minimalne ili maksimalne nivoe za kalcijum, magnezijum ili tvrdoću u svom 2. izdanju Smernica za kvalitet pitke vode.
Prva evropska direktiva zahtevala je minimalnu tvrdoću od 60 mg/L kalcijuma za omekšanu ili destilovanu vodu, ali ovaj zahtev je istekao 2003. godine i nije uključen u novu direktivu.
Neke države EU su uključile kalcijum, magnezijum ili tvrdoću vode u svoje nacionalne regulative kao obavezujući ili neobavezujući zahtev, sa različitim nivoima zahtevane tvrdoće.
U Češkoj, preporučene koncentracije ovih elemenata su 40-80 mg/L kalcijuma i 20-30 mg/L magnezijuma.
Mađarska zahteva minimalnu tvrdoću od 50 mg/L u flaširanoj pitkoj vodi i novim izvorima vode.
Poljska zahteva tvrdoću između 60-500 mg/L, dok Slovačka ima preporučene vrednosti preko 30 mg/L kalcijuma i 10-30 mg/L magnezijuma.
Ruski tehnički standard za recikliranu pitku vodu u svemirskim brodovima zahteva TDS između 100 i 1000 mg/L, sa minimalnim nivoima fluorida, kalcijuma i magnezijuma koji su specifikovani posebno za svaki svemirski let. Cilj je da se reciklirana voda učini “fiziološki vrednom” putem dodavanja minerala.
VII. : Kako obezbediti zdravu vodu sa nutritijentima?
Ovo dosta zavisi od načina na koji se snabdevamo pijaćom vodom, ali hajde da pogledamo neke od glavnih:
VIII. Zaključak
Voda – ta prozirna tečnost, bez ukusa, mirisa i boje, iako se na prvi pogled čini nevažna, zapravo nosi sa sobom život i vitalne elemente koji su nam potrebni.
Koliko smo zapravo svesni šta sve nosi sa sobom jedna čaša vode?
Nažalost, u poslednjih par decenija, fokus je bio više na tome kako se otarasiti štetnih stvari iz vode, a manje na onome što voda treba da nosi sa sobom – mineralima, esencijalnim za naš opstanak i zdravlje.
Često čujemo da voda sa izvora, koja prolazi kroz različite slojeve zemlje, uzima sa sobom minerale poput kalcijuma i magnezijuma. A šta je sa vodom koju pijemo svaki dan?
Tu se situacija malo menja, pogotovo ako koristimo kućne filtere sa reversnom osmozom koji uklanjaju i dobre stvari iz vode, a ne samo loše.
Razumevanje važnosti minerala u vodi za piće nije samo pitanje zdravlja, već i izbora pravih alata za obezbeđivanje kvalitetne vode.
Naši Pureal filteri za vodu predstavljaju naprednu alternativu filterima koji koriste reversnu osmozu. Oni ne samo da uklanjaju širok spektar nečistoća, već istovremeno zadržavaju esencijalne minerale u vodi.
U svetlu dokaza koji upućuju na negativne posledice konzumacije vode osiromašene mineralima, korist od filtera poput naših postaje još očiglednija.
Naši filteri obezbeđuju vodu koja nije samo čista, već i puna života – vodu koja donosi sve korisne komponente koje su vam potrebne za zdrav život.
Kada izaberete naše Pureal filtere za vodu, birate kvalitet, zdravlje i održivost.
Ne samo da čuvate svoje zdravlje, već i doprinosite očuvanju naše planete izborom ekološki prihvatljive alternative flaširanoj vodi.
Zajedno možemo da radimo na tome da obezbedimo zdraviju i bolju budućnost za sve nas.