Hajde da razbijemo jedan od velikih mitova o vodi…
Ima li nešto gore od loše vode? Možda samo pogrešno verovanje da posedujemo alat koji nam tačno pokazuje koliko je naša voda zdrava za piće.
Merenje kvaliteta vode pomoću jedne „ Čarobne napravice “ zvane TDS metar uzelo je maha u poslednje vreme i kao neko ko je preko 30 godina u svetu filtracije osećamo potrebu da reagujemo ovom objavom.
Želeći najbolje za sebe i svoju porodicu mnogi su počeli sami da kupuju TDS “merač kvaliteta vode” preko oglasa, misleći da će im pomoći u odabiru prave vode. Samim tim je naša dužnost da stanemo na put dezinformacijama i jednom za svagda odgonetnemo ovu misteriju.
TDS metar
Šta je zapravo TDS metar, a šta nije?
Odmah ćemo reći da TDS nije merilo kvaliteta vode.
Skraćenica TDS (Total Desolved Solids) označava rastvorene minerale u vodi, ili stručnije -suvi ostatak minerala nakon isparenja vode.
Kada voda ispari iz lonca ili džezve ostanu beličasti tragovi, upravo ta beličasta materija je ono što TDS metar meri. Tačnije njenu koncentraciju u 1l vode.
Šta je ta beličasta materija zapravo?
Beličasta materija najjednostavnije rečeno predstavlja rastvorene minerale u vodi, koji se nakon isparenja vraćaju u čvrsto stanje.
Tačnije, TDS metar radi tako što meri električnu provodljivost vode, što je direktno povezano sa koncentracijom rastvorenih čvrstih materija u vodi.
Dakle, TDS metar meri samo koncentraciju rastvorenih minerala u vodi.
Obično su to kalcijum, natrijum, magnezijum i kalijum (pozitivno naelektrisani joni) i karbonati, hidrogenkarbonati, hloridi, sulfati (negativno naelektrisani joni).
TDS ne pokazuje ništa sem toga koliku koncentraciju minerala voda ima u sebi. Što je i poželjno da ima.
Zašto se veruje da TDS metar, meri kvalitet vode?
U pitanju je jedna najobičnija prevara.
Iza ove dezinformacije zapravo stoje preprodavci filtera za vodu koji su bazirani na tehnologiji reversne osmoze.
Decenijama unazad se prodavci filtera za vodu bave diskutabilnim tehnikama direktne prodaje od vrata do vrata.
Nagovarajući kupce da kupuju njihove filtere oni pokazuju „magičnu moć“ tehnologije reversne osmoze.
Pošto je opšte poznato da Reversna osmoza uklanja sve iz vode pa čak i rastvorene minerale, prodavci upoređuju vodu sa česme sa vodom posle filtera koristeći TDS metar i famozne elektrode (o njima nešto kasnije).
Kao što bi Gebels rekao „laž izgovorena dovoljno puta postaje istina“, ali vreme je da joj stanemo na put i iz tog razloga moramo da objasnimo kako ovo funkcioniše.
Tipična prevara prodavaca filtera sa reversnom osmozom funkcioniše ovako:
Prodajni agent te zove ili ti pokuca na vrata i nudi besplatno testiranje kvaliteta vode.
Pošto je besplatno, ne smeta ti demonstracija.
Agent prodaje dolazi u tvoj dom i traži uzorke vode iz slavine i eventualno flaširane vode za piće.
Pored ovih uzoraka prodavac predstavlja i svoj uzorak filtirane vode posle filtera sa reversnom osmozom.
U sva tri uzorka uranja TDS metar i nakon što je očitao neke vrednosti u česmuši i flaširanoj vodi, a nije u filtriranoj, stavlja nam do znanja da nešto nije u redu sa vodom sa česme i flaširanom vodom.
Prodavci će uvek reći da je TDS metar merač kvaliteta vode i da kupci pomoću prostih brojki na displeju mogu da vide da im je voda „zagađena“, dok je posle filtera „čista“.
Objašnjenje:
TDS metar će uvek pokazati neku vrednost ako voda ima mineralni sastav kao što je slučaj sa česmušom ili bilo kojom flaširanom vodom koja ima minerale u sebi. Nasuprot tome, voda posle RO filtera je demineralizovana pa će očitane vrednosti na TDS metru biti 0 ili minimalne.
Ovo ne samo što je laž i dovođenje u zabludu, već i može imati i negativne posledice po zdravlje kupca, jer demineralizovana voda nije zdrava za piće.
Nastavak prevare:
Prodavac u nameri da proda proizvod po enormnoj ceni se neće zaustaviti samo na TDS meraču već u igru uvodi i elektrode.
Elektrode
Šta predstavljaju elektrode?
Prodajni agenti ih koriste za sprovođenje hemijskog eksperimenta koji se zove elektroliza.
Obično se u eksperimentu koriste dva uzorka vode
1. Česmovača ili flaširana mineralna voda i
2. Uzorak je voda posle RO filtera, koja nema minerale u sebi.
Agent vadi uređaj sa više štapova (elektroda), uključuje ga u utičnicu i uranja štapove u uzorke.
Nekoliko sekundi kasnije, boja prvog uzorka vode postaje užasna braonkasto crna.
Kako se boja vode menja pred tvojim neverujućim očima, prodavac te upozorava da je voda sa česme veoma kontaminirana i da može izazvati niz bolesti, uključujući otkazivanje bubrega i rak.
Kasnije može čak testirati i flaširanu mineralnu vodu koja će imati sličnu reakciju kao česmuša.
Objašnjenje:
Bilo koji student hemije će nam reći da kada se električna struja propušta kroz vodu pomoću elektroda, ona se razlaže na kiseonik i vodonik i počinje da se raspada.
Pošto je elektroda napravljena od gvožđa, koje je reaktivno, ona oksidira i stvara rđu (gvožđe hidroksid).
Gvožđe hidroksid se formira u vodi i dovodi do tamnog mulja koji vidite u testu.
To znači da rđa dolazi od elektroda – ne iz „česmuše“ kao što ste naterani da verujete.
Zastrašujuća mutna boja je rezultat reakcije elektroda sa mineralima u vodi. Ovo su bezbedni minerali poput kalcijuma i magnezijuma i dobri su za vaše zdravlje.
Na struju reaguju samo i isključivo minerali.
Bakterije, virusi, hemijske nečistoće itd. ne reaguju. Dakle, test opet ne zaključuje ništa sem da voda ima minerale u sebi.
Drugi uzorak vode koji nosi prodajni agent(posle njegovog filtera) nije se promenio tokom elektrolize jer NIJE imao rastvorene čvrste materije ili minerale.
Nema minerala, znači nema struje. Nema struje, znači nema elektrolize. Nema elektrolize, znači da nema reakcije i prema tome, nema mulja. To je tako jednostavno.
Prevari prevaranta:
Ako se kojim slučajem nađeš u prilici da prisustvuješ prezentaciji prodavaca koji koriste prodajne tehnike o kojima smo pisali, vrlo lako možeš da dokažeš da zapravo „prodaje maglu“.
MALO SOLI REŠAVA SVE…
Jednostavno, kada završi sa svojom prezentacijom, zatraži da još jednom testira vodu iz uzorka koji je on doneo ali da pritom dodate jedan prstohvat soli u njega.
TDS metar će pokazati vrednost (ako ne dodate previše, jer ima ograničenja), a elektrode će reagovati sa običnom kuhinjskom soli i napraviti reakciju kao što je imao uzorak vode sa česme.
Ovim jednostavnim trikom ćeš razotkriti prevaranta, ali i jednostavno videti da zapravo minerali(soli) su zaista to što reaguje sa elekrodama i uzrokuje reakciju.
Na sledecem snimku je lepo ilustrovano sve o čemu smo pričali:
Čak je i zavod za javno zdravlje reagovao u par navrata na ovakve obmane, a jedan takav čanak je na sledećem linku:
Doba društvenih mreža nas je dovelo do toga da ljudi na sve načine pokušavaju da dodju do pažnje, like-ova i pregleda.
Jedna takva objava, koju smo spomenuli na početku teksta, nas je naterala da objavimo ovaj blog.
Post je za jako kratko vreme dobio ogroman broj pregleda, zbog senzacionalističke teme kojom se bavi, ali kao i većina objava na mrežama se ne bazira na proverenim činjenicama i istini.
Tema je testiranje kvaliteta flaširanih voda i glavni akter, to jest snimatelj videa, koristeći upravo one tehnike o kojima smo pisali iznad upoređuje različite brendove flaširanih voda u Srbiji.
Video možete pogledati na sledećem linku, a ispod ćemo objasniti ukratko šta se zapravo desilo i izmerilo.
Dakle, snimatelj upoređuje „kvalitet“ 6 različitih brendova voda u Srbiji i vodu sa česme.
Prvi deo videa je, naravno, zadužen za testiranje sa TDS metrom, dok u drugom delu klipa se upoređuju vode eksperimentom sa elektrodama.
I gle čuda!
Vode koje imaju veći mineralni sastav su očitale veće vrednosti u odnosu na one koje imaju nizak sadržaj minerala…
Takođe, vode koje imaju više minerala u sebi su odregaovale burnije na eksperiment sa elektrodama u odnosu na brendove koji imaju nizak sadržaj minerala.
Kako da znamo kakav mineralni sastav ima flaširana voda?
Jednostavno, pogledaćemo deklaracije na flašama. Jasno je prikazan mineralni sastav i navedeno je koliki je suvi ostatak nakon isparenja vode u mg/l vode.
Lako je proverljivo. Sledeći put kad odeš u market uporedi ove iste brendove i videćeš da je razlika otprilike takva.
Brend koji ima najmanju koncentraciju minerala na deklaraciji se naprasno na videu pokazao kao „najkvalitetniji“.
Taj brend ima značajno manje minerala od ostalih, iz prostog razloga jer nije u pitanju izvorska voda već kišnica.
Kišnica kao što znamo je demineralizovana voda(isparava) i samim tim ta flasirana voda nema skoro nikakav sastav.
O opasnostima ispijanja demineralizovane vode pišemo u drugom tekstu, ali nikako ne bismo rekli da je voda koja ima TDS ispod 50 mg/l kvalitetna, bez obzira da li se nekome sviđa ukus ili ne.
Zaključak
Napravica od 1000 din. ne može da nam pokaže kvalitet vode.
Da je tako, onda laboratorije ne bi trošile silne novce na skupu opremu.
Dakle, eksperimenti prodavaca filtera i klipovi na društvenim mrežama, ma koliko bili senzacionalni, nam samo predočavaju koja voda ima veći ili manji sadržaj minerala u sebi i ništa drugo.
Idealna količina suvog ostatka(minerala) je od 200 do 500mg/l vode sa odgovarajućom razmerom prisutnih minerala u vodi. Od 50 do 200 mg/l je prihvatljivo dok ispod 50mg/l spada u demineralizovane vode.
Kao neko ko se bavi filtracijom preko 30 godina u industrijama sa najrigoroznijim zahtevima za kvalitet vode, možemo garantovati da kvalitet vode jedino može da odraditi laboratorijskim testiranjem.
Postoje dve opcije testiranja koje mi preporučujemo, a to su:
Mala hemija i mikrobiologija – Osnovni parametri hemijske analize vode i mikrobiološa analiza. (ako želiš da odradiš slobodno nas kontaktiraj da ti objasnimo koji su to parametri)
Obimno testiranje nakon što je prvobitna analiza pokazala nepravilnosti.
Predlažemo ova testiranja samo ako su u pitanju bunarska voda kojom se domaćinstvo snabdeva ili ako je voda iz tvog vodovoda proglašena zvanično da nije pogodna za piće.
U svim ostalim slučajevima, nema potrebe testirati, jer ćeš se izložiti nepotrebnom trošku.
Flaširana voda je testirana na izvorištu i sastav piše na deklaraciji. Zna se da je njen najveći problem PET ambalaža i potencijalna mikrobiološka kontaminacija zbog uslova transporta.
Dok je voda iz vodovoda, koja je zvanično ispravna, isto tako testirana u fabrici za preradu vode.
Takođe joj se znaju potencijalni kontaminanti kao što su: hlor, hloroform, nusprodukti hlorisanja vode, rđa, talog i neki teški metali koje voda pokupi kroz stare cevi, kao i potencijalno mikrobiološka kontaminacija usled pucanja cevi.
Sve ovo je lako rešivo kupovinom odgovarajućeg filtera za vodu, koji neće ukloniti minerale, dok će sa druge strane zaustaviti kontaminante.
Lista ČekanjaOstavi svoju validnu email adresu, ako želiš da te obavestimo kada proizvod bude opet na stanju. Količina je ograničena, prednost imaju klijenti koji su prijavljeni na listu čekanja.
Otkrijte istinu o TDS metru – Da li je on stvarno merač kvaliteta vode?
Sadržaj
Hajde da razbijemo jedan od velikih mitova o vodi…
Ima li nešto gore od loše vode? Možda samo pogrešno verovanje da posedujemo alat koji nam tačno pokazuje koliko je naša voda zdrava za piće.
Merenje kvaliteta vode pomoću jedne „ Čarobne napravice “ zvane TDS metar uzelo je maha u poslednje vreme i kao neko ko je preko 30 godina u svetu filtracije osećamo potrebu da reagujemo ovom objavom.
Želeći najbolje za sebe i svoju porodicu mnogi su počeli sami da kupuju TDS “merač kvaliteta vode” preko oglasa, misleći da će im pomoći u odabiru prave vode. Samim tim je naša dužnost da stanemo na put dezinformacijama i jednom za svagda odgonetnemo ovu misteriju.
Šta je zapravo TDS metar, a šta nije?
Odmah ćemo reći da TDS nije merilo kvaliteta vode.
Skraćenica TDS (Total Desolved Solids) označava rastvorene minerale u vodi, ili stručnije -suvi ostatak minerala nakon isparenja vode.
Kada voda ispari iz lonca ili džezve ostanu beličasti tragovi, upravo ta beličasta materija je ono što TDS metar meri. Tačnije njenu koncentraciju u 1l vode.
Šta je ta beličasta materija zapravo?
Beličasta materija najjednostavnije rečeno predstavlja rastvorene minerale u vodi, koji se nakon isparenja vraćaju u čvrsto stanje.
Tačnije, TDS metar radi tako što meri električnu provodljivost vode, što je direktno povezano sa koncentracijom rastvorenih čvrstih materija u vodi.
Dakle, TDS metar meri samo koncentraciju rastvorenih minerala u vodi.
Obično su to kalcijum, natrijum, magnezijum i kalijum (pozitivno naelektrisani joni) i karbonati, hidrogenkarbonati, hloridi, sulfati (negativno naelektrisani joni).
TDS ne pokazuje ništa sem toga koliku koncentraciju minerala voda ima u sebi. Što je i poželjno da ima.
Zašto se veruje da TDS metar, meri kvalitet vode?
U pitanju je jedna najobičnija prevara.
Iza ove dezinformacije zapravo stoje preprodavci filtera za vodu koji su bazirani na tehnologiji reversne osmoze.
Decenijama unazad se prodavci filtera za vodu bave diskutabilnim tehnikama direktne prodaje od vrata do vrata.
Nagovarajući kupce da kupuju njihove filtere oni pokazuju „magičnu moć“ tehnologije reversne osmoze.
Pošto je opšte poznato da Reversna osmoza uklanja sve iz vode pa čak i rastvorene minerale, prodavci upoređuju vodu sa česme sa vodom posle filtera koristeći TDS metar i famozne elektrode (o njima nešto kasnije).
Kao što bi Gebels rekao „laž izgovorena dovoljno puta postaje istina“, ali vreme je da joj stanemo na put i iz tog razloga moramo da objasnimo kako ovo funkcioniše.
Tipična prevara prodavaca filtera sa reversnom osmozom funkcioniše ovako:
Prodajni agent te zove ili ti pokuca na vrata i nudi besplatno testiranje kvaliteta vode.
Pošto je besplatno, ne smeta ti demonstracija.
Agent prodaje dolazi u tvoj dom i traži uzorke vode iz slavine i eventualno flaširane vode za piće.
Pored ovih uzoraka prodavac predstavlja i svoj uzorak filtirane vode posle filtera sa reversnom osmozom.
U sva tri uzorka uranja TDS metar i nakon što je očitao neke vrednosti u česmuši i flaširanoj vodi, a nije u filtriranoj, stavlja nam do znanja da nešto nije u redu sa vodom sa česme i flaširanom vodom.
Prodavci će uvek reći da je TDS metar merač kvaliteta vode i da kupci pomoću prostih brojki na displeju mogu da vide da im je voda „zagađena“, dok je posle filtera „čista“.
Objašnjenje:
TDS metar će uvek pokazati neku vrednost ako voda ima mineralni sastav kao što je slučaj sa česmušom ili bilo kojom flaširanom vodom koja ima minerale u sebi. Nasuprot tome, voda posle RO filtera je demineralizovana pa će očitane vrednosti na TDS metru biti 0 ili minimalne.
Ovo ne samo što je laž i dovođenje u zabludu, već i može imati i negativne posledice po zdravlje kupca, jer demineralizovana voda nije zdrava za piće.
Nastavak prevare:
Prodavac u nameri da proda proizvod po enormnoj ceni se neće zaustaviti samo na TDS meraču već u igru uvodi i elektrode.
Šta predstavljaju elektrode?
Prodajni agenti ih koriste za sprovođenje hemijskog eksperimenta koji se zove elektroliza.
Obično se u eksperimentu koriste dva uzorka vode
1. Česmovača ili flaširana mineralna voda i
2. Uzorak je voda posle RO filtera, koja nema minerale u sebi.
Agent vadi uređaj sa više štapova (elektroda), uključuje ga u utičnicu i uranja štapove u uzorke.
Nekoliko sekundi kasnije, boja prvog uzorka vode postaje užasna braonkasto crna.
Kako se boja vode menja pred tvojim neverujućim očima, prodavac te upozorava da je voda sa česme veoma kontaminirana i da može izazvati niz bolesti, uključujući otkazivanje bubrega i rak.
Kasnije može čak testirati i flaširanu mineralnu vodu koja će imati sličnu reakciju kao česmuša.
Objašnjenje:
Bilo koji student hemije će nam reći da kada se električna struja propušta kroz vodu pomoću elektroda, ona se razlaže na kiseonik i vodonik i počinje da se raspada.
Pošto je elektroda napravljena od gvožđa, koje je reaktivno, ona oksidira i stvara rđu (gvožđe hidroksid).
Gvožđe hidroksid se formira u vodi i dovodi do tamnog mulja koji vidite u testu.
To znači da rđa dolazi od elektroda – ne iz „česmuše“ kao što ste naterani da verujete.
Zastrašujuća mutna boja je rezultat reakcije elektroda sa mineralima u vodi. Ovo su bezbedni minerali poput kalcijuma i magnezijuma i dobri su za vaše zdravlje.
Na struju reaguju samo i isključivo minerali.
Bakterije, virusi, hemijske nečistoće itd. ne reaguju. Dakle, test opet ne zaključuje ništa sem da voda ima minerale u sebi.
Drugi uzorak vode koji nosi prodajni agent(posle njegovog filtera) nije se promenio tokom elektrolize jer NIJE imao rastvorene čvrste materije ili minerale.
Nema minerala, znači nema struje. Nema struje, znači nema elektrolize. Nema elektrolize, znači da nema reakcije i prema tome, nema mulja. To je tako jednostavno.
Prevari prevaranta:
Ako se kojim slučajem nađeš u prilici da prisustvuješ prezentaciji prodavaca koji koriste prodajne tehnike o kojima smo pisali, vrlo lako možeš da dokažeš da zapravo „prodaje maglu“.
MALO SOLI REŠAVA SVE…
Jednostavno, kada završi sa svojom prezentacijom, zatraži da još jednom testira vodu iz uzorka koji je on doneo ali da pritom dodate jedan prstohvat soli u njega.
TDS metar će pokazati vrednost (ako ne dodate previše, jer ima ograničenja), a elektrode će reagovati sa običnom kuhinjskom soli i napraviti reakciju kao što je imao uzorak vode sa česme.
Ovim jednostavnim trikom ćeš razotkriti prevaranta, ali i jednostavno videti da zapravo minerali(soli) su zaista to što reaguje sa elekrodama i uzrokuje reakciju.
Na sledecem snimku je lepo ilustrovano sve o čemu smo pričali:
Čak je i zavod za javno zdravlje reagovao u par navrata na ovakve obmane, a jedan takav čanak je na sledećem linku:
https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/92-prezentacija-i-primena-filtera-za-preciscavanje-vode-u-domacinstvima
Nisu samo prodavci ti koji šire neistine.
Doba društvenih mreža nas je dovelo do toga da ljudi na sve načine pokušavaju da dodju do pažnje, like-ova i pregleda.
Jedna takva objava, koju smo spomenuli na početku teksta, nas je naterala da objavimo ovaj blog.
Post je za jako kratko vreme dobio ogroman broj pregleda, zbog senzacionalističke teme kojom se bavi, ali kao i većina objava na mrežama se ne bazira na proverenim činjenicama i istini.
Tema je testiranje kvaliteta flaširanih voda i glavni akter, to jest snimatelj videa, koristeći upravo one tehnike o kojima smo pisali iznad upoređuje različite brendove flaširanih voda u Srbiji.
Video možete pogledati na sledećem linku, a ispod ćemo objasniti ukratko šta se zapravo desilo i izmerilo.
https://vm.tiktok.com/ZMF1F3otg/
Dakle, snimatelj upoređuje „kvalitet“ 6 različitih brendova voda u Srbiji i vodu sa česme.
Prvi deo videa je, naravno, zadužen za testiranje sa TDS metrom, dok u drugom delu klipa se upoređuju vode eksperimentom sa elektrodama.
I gle čuda!
Vode koje imaju veći mineralni sastav su očitale veće vrednosti u odnosu na one koje imaju nizak sadržaj minerala…
Takođe, vode koje imaju više minerala u sebi su odregaovale burnije na eksperiment sa elektrodama u odnosu na brendove koji imaju nizak sadržaj minerala.
Kako da znamo kakav mineralni sastav ima flaširana voda?
Jednostavno, pogledaćemo deklaracije na flašama. Jasno je prikazan mineralni sastav i navedeno je koliki je suvi ostatak nakon isparenja vode u mg/l vode.
Lako je proverljivo. Sledeći put kad odeš u market uporedi ove iste brendove i videćeš da je razlika otprilike takva.
Brend koji ima najmanju koncentraciju minerala na deklaraciji se naprasno na videu pokazao kao „najkvalitetniji“.
Taj brend ima značajno manje minerala od ostalih, iz prostog razloga jer nije u pitanju izvorska voda već kišnica.
Kišnica kao što znamo je demineralizovana voda(isparava) i samim tim ta flasirana voda nema skoro nikakav sastav.
O opasnostima ispijanja demineralizovane vode pišemo u drugom tekstu, ali nikako ne bismo rekli da je voda koja ima TDS ispod 50 mg/l kvalitetna, bez obzira da li se nekome sviđa ukus ili ne.
Zaključak
Napravica od 1000 din. ne može da nam pokaže kvalitet vode.
Da je tako, onda laboratorije ne bi trošile silne novce na skupu opremu.
Dakle, eksperimenti prodavaca filtera i klipovi na društvenim mrežama, ma koliko bili senzacionalni, nam samo predočavaju koja voda ima veći ili manji sadržaj minerala u sebi i ništa drugo.
Idealna količina suvog ostatka(minerala) je od 200 do 500mg/l vode sa odgovarajućom razmerom prisutnih minerala u vodi. Od 50 do 200 mg/l je prihvatljivo dok ispod 50mg/l spada u demineralizovane vode.
Kao neko ko se bavi filtracijom preko 30 godina u industrijama sa najrigoroznijim zahtevima za kvalitet vode, možemo garantovati da kvalitet vode jedino može da odraditi laboratorijskim testiranjem.
Postoje dve opcije testiranja koje mi preporučujemo, a to su:
Predlažemo ova testiranja samo ako su u pitanju bunarska voda kojom se domaćinstvo snabdeva ili ako je voda iz tvog vodovoda proglašena zvanično da nije pogodna za piće.
U svim ostalim slučajevima, nema potrebe testirati, jer ćeš se izložiti nepotrebnom trošku.
Flaširana voda je testirana na izvorištu i sastav piše na deklaraciji. Zna se da je njen najveći problem PET ambalaža i potencijalna mikrobiološka kontaminacija zbog uslova transporta.
Dok je voda iz vodovoda, koja je zvanično ispravna, isto tako testirana u fabrici za preradu vode.
Takođe joj se znaju potencijalni kontaminanti kao što su: hlor, hloroform, nusprodukti hlorisanja vode, rđa, talog i neki teški metali koje voda pokupi kroz stare cevi, kao i potencijalno mikrobiološka kontaminacija usled pucanja cevi.
Sve ovo je lako rešivo kupovinom odgovarajućeg filtera za vodu, koji neće ukloniti minerale, dok će sa druge strane zaustaviti kontaminante.